Strahovi i seksualnost

Retko koji aspekt ljudskog života izaziva toliko pažnje kao seksualnost. Verovatno zato što odnos prema seksu, priznali mi to sebi ili ne, bitno opredeljuje način na koji doživljavamo sebe i druge, shvatamo život i (bes)misao smrti. Stoga je seksualnost oduvek bila predmet interesovanja religije, magije, pa i filozofije, da bi, u novije vreme primat u njenom spoznavanju preuzele medicina i psihologija. No, i tu se otišlo korak dalje te su ove dve nauke iznedrile seksologiju - disciplinu kojoj je osnovni i jedini predmet istraživanje seksualnog života i ponašanja.

Za ovu priliku, mi ćemo iz ugla psihoterapeuta, razmotriti jedan problem koji se u seksu često javlja i može do te mere da ometa seksualnu komunikaciju među partnerima da u pitanje bude dovedena budućnost njihovog celokupnog odnosa. Reč je o problemu seksualnih strahova.

Strah je osećanje koje, osim u retkim izuzecima, negativno deluje na svaku životnu aktivnost. U seksualnoj komunikaciji on može biti poguban jer napada samu suštinu i smisao seksualnog odnosa i to kroz vrlo različite forme, kao što su: neprijatnost, stidljivost, napetost, trema, pa sve do ljubomore i mržnje koje, takođe, u sebi sadrže strah kao bitni elemenat. Tako seksualna komunikacija među partnerima postaje izvor opterećenja i odbojnosti, umesto zadovoljstva i uživanja, a oni sami mogu početi da gube osećaj da su seksualna bića što po pravilu, dovodi i do gubitka samopoštovanja i životnog optimizma.
Najčešće situacije izazvane strahom
Pogledajmo, dakle, neke najčešće situacije izazvane strahom i njegovim derivatima, koje mogu ometati seksualnu bliskost i komunikaciju:

* Partneri nisu u stanju da razgovaraju samo o seksualnim temama dok o svemu ostalom imaju, naizgled, dobru komumkaciju. Uzrok ovakvom ponašanju se, po pravilu, krije u pogrešnom vaspitanju partnera od strane roditelja koji su ignorisali ili kažnjavali (verbalno ili fizički) svako njihovo interesovanje vezano za seksualnost.
* Poremećena je komunikacija u samoj seksualnoj igri gde partneri, uglavnom, ćute iz straha da će ono što bi u tom trenutku rekli, bilo smešno, glupo ili perverzno i da bi zbog toga mogli biti kritikovani.
* Strahuje se od izražavanja potreba ili želja te je neprijatno da se, na primer, traži nežniji ili grublji seks, da dodirivanje ne bude ovlaš već čvršće, da pokreti budu usklađeni i sa više ritma, i slično. I ovde je uzrok u strahu da se bude neshvaćen i odbačen.
* Čest je strah od korišćenja "prljavih" reči i izraza jer se, u tom slučaju, može biti doživljen od strane drugog partnera kao prost i vulgaran.
* Dalje, razni varijeteti nemogućnosti neverbalne seksualne komunikacije koji se mogu ispoljavati kao: nemogućnost da se ljubav vodi pri dnevnoj svetlosti, otvorenih očiju (u osnovi čega je strah od pogleda kao mogućeg izraza dominacije) ili loša praksa nekih partnera da se nikada potpuno ne skidaju.
* Zatim, tu su strahovi od traženja češćih seksualnih odnosa, različitih položaja, oralnog, analnog ili pak, grupnog seksa.
* Ne treba zaboraviti ni večitu težnju seksualnih parova za istovremenim doživljavanjem orgazma što se, na žalost, vrlo retko ostvaruje, opet, zbog seksualne neusklađenosti i loše komunikacije uzrokovane stidom i strahom od odbacivanja.

Pored ovih, najčešćih situacija, postoje još mnoge, koje izazvane strahom od otvorene seksualne komunikacije mogu partnerski odnos pretvoriti u otvoreni ili, još gore, prikriveni sukob i nezadovoIjstvo. Vremenom, to nezadovoljstvo dovodi do odbojnosti i intimnog udaljavanja partnera, njihovog zatvaranja u sebe i, na kraju, raskida.

Druga velika grupa strahova koji nisu direktno vezani za seksualnu komunikaciju, a i te kako mogu zagorčavati i siromašiti seksualni život pojedinca, bili bi strahovi koje on ima doživljavajući sebe kao seksualno biće, a mogu nastati zbog subjektivnog mišljenja o: svom lošem fizičkom izgledu, nedovoljnoj seksualnoj veštini, preslabom polnom nagonu. Često je prisutan, kod žena, strah od eksploatacije (izražen u dobro poznatoj rečenici...on želi da me samo iskoristi kao objekat...) i, više kod muškaraca, strah od izražavanja sopstvenih osećanja (koji, više ili manje, opterećuju svaku ljubavnu vezu), a nastao je kao posledica neadekvatnog vaspitanja u detinjstvu (od suzdržanih i hladnih roditelja ne može se naučiti toplina i spontanost u izražavanju osećanja) ili je, pak, u ređim slučajevima, u pitanju osoba sa posebnom, tzv. paranoidnom strukturom ličnosti.
Grupa specifičnih seksualnih strahova
I na kraju grupa specifičnih seksualnih strahova vezanih za tip ličnosti, njeno obrazovanje, seksualnu infomisanost i sredinu u kojoj živi. Među njima su dominantni strahovi od neuklapanja u seksualne standarde i statističke norme:
muškarci imaju, na primer, kompleks malog penisa, a žene nedovoljno velikih grudi, neke od njih često misle da su ružne, obostrana sumnja i nepodudarnost mišljenja po pitanju normalne nedeljne ili mesečne učestalosti koitusa ili ženska zabrinutost za sopstveno (ne)doživljavanje orgazma i njegov intenzitet (usput, vrlo mali broj osoba, kažu ankete, zna da prepozna objektivne znake ženskog orgazma).
Posebno je problematičan strah od fantazama za vreme ljubavnog čina (kada se, recimo, zamišlja druga osoba umesto svog partnera) i njemu blisko, opterećujuće razmišljanje da se ne postane perverzan, prvo u mašti, a onda i u realnosti.
Da rezimiramo
Istorija seksualnosti i svakodnevna praksa nedvosmisleno pokazuju poguban uticaj osećanja straha na seksualni život. Ovde su iznete samo njegove osnovne manifestacije, dok se njihovim kombinacijama dolazi do klasičnih seksualnih smetnji kao što su impotencija, frigidnost, prerana ejakulacija, mazohizam itd. Da li će osoba imati neku od tih smetnji, zavisiće od njenih psihofizičkih predispozicija, ranog iskustva sa seksualnim sadržajima i sticaja okolnosti u kojima će, učenjem, steći ili ne, seksualne strahove.
No, kako poslovica kaže "Svako loše navikavanje ima dobro odvikavanje", seksualni problemi nastali zbog osnovnih strahova ili njihovih kombinacija, mogu se, uz dobru volju, želju partnera i stručnu pumoć terapeuta, sa uspehom rešiti tako da seksualni život postane ono sto i treba da bude, jedan od glavnih izvora lične sreće i optimizma.