Polne bolesti češće tokom leta..

U letnjem periodu zbog sunca, dobrog raspoloženja, novih poznanstava i seksualnih kontakata sa različitim i nepoznatim osobama, dolazi do porasta broja polnih i kožnih infekcija. Najčešće infekcije u srpskoj populaciji su polne hlamidijaze, gonoreja, sifilis i sida.

Grube procene izvedene posle poslednjeg istraživanja Saveza studenata Beograda sprovedenog na reprezentativnom uzorku kažu da u Srbiji čak 1,6 miliona stanovnika (u proseku svaki peti) ima neku od polno prenosivih bolesti, a najugroženija populacija jesu mladi od 16 do 26 godina.

Dr Danijela Simić, epidemiolog u Institutu za javno zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", navodi zvanične podatke koji su znatno drugačiji od procena Saveza studenata. Prema podacima za 2008. godinu, najviše je bilo slučajeva polne hlamidijaze, i to 2.332, 106 slučajeva gonoreje, 50 pacijenata je obolelo od sifilisa, a 38 od side.

Kondilomi i hlamidija najčešći

Dermatovenerolog dr Svetlana Đurišić iz Centra za kožne i polne bolesti i kozmetologiju "Dermatim" u Beogradu tvrdi da se najviše pacijenata žali na polne bradavice, poznatije kao kondilomi.

"Kondilomi su mekane polne bradavice, obično veličine čiode, izduženog ili karfiolastog oblika. Javljaju se po koži i sluzokoži genitalija, u predelu čmara, a ponekad i na sluzokoži usne duplje. Moraju da se uklone laserom ili radiotalasima, odnosno visokofrekventnom strujom. Lečenje može biti dugotrajno i naporno, a virus koji ih izaziva posebno je opasan za žene jer može izazvati maligne promene na grliću materice", kaže za "Blic" dr Đurišić.

Doktorka apeluje, posebno na mlade da vode računa o seksualnom zdravlju, jer ono što je najopasnije jeste to što mnoge polne bolesti najčešće ne pokazuju simptome. Dodatna opasnost jeste što neke polne bolesti, ako se ne otkriju na vreme i ne leče, mogu dovesti do steriliteta ili maligniteta.

Prema podacima koji se sakupljaju u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", najčešća polna infekcija jeste ona koju izaziva bakterija hlamidija.

Bolest počinje nedelju-dve nakon seksualnog odnosa sa inficiranom osobom, a prvi simptomi su žarenje i peckanje u mokraćnom kanalu i blago zamućen ili beličast iscedak. Hlamidija se leči antibioticima.

Dr Đurišić dodaje da je najbolja preventiva odlazak kod urologa i ginekologa bar dva puta godišnje.

Registrovan je i znatan porast broja obolelih od gonoreje, to jest tripera. Simptomi gonoreje pojavljuju se u roku od dva do sedam dana nakon infekcije. Kod žena je to žućkasti ili beličasti gnoj iz vagine, može da ima neprijatan miris, zatim peckanje ili bol tokom mokrenja, grčevi i bolovi u donjem stomaku.

Simptomi kod muškaraca su žućkasto ili beličasto kapanje iz penisa i peckanje ili bol tokom mokrenja. Treba voditi računa i o sifilisu koji može da zahvati sve organe i sva tkiva u organizmu. Simptomi oboljenja su različiti i zavise od mesta infekcije, starosti zaraze i lečenja.

"Od ove bolesti može da oboli svaka osoba. Ne postoji ni urođeni ni stečeni imunitet na ovo oboljenje koje može da bude čak i smrtonosno ako se ne leči", upozorava dr Đuriršić.

Prevencija je najbitnija

Lekari poručuju da je prevencija najbitnija, odnosno da se polne infekcije prenose seksualnim kontaktom bez zaštite.

Najbitnije je da se zaražena osoba obavezno javi lekaru - žena ginekologu, a muškarac urologu, jer neke nelečene polne infekcije mogu izazvati komplikacije kao što je sekundarni sterilitet.

Ako se javi bilo koji simptom, sekrecija, ranice na polnim organima, osip, crvenilo, svrab obavezno treba posetiti lekara. Uvek je najbolje rešenje kondom ili imati jednog partnera koji nema druge partnere.