Kontroverze ženske seksualnosti, činjenice i pretpostavke

Dvadeset prvi vek, po mnogim predviđanjima, doneće, pored ostalih, i bitne promene u muško-ženskim odnosima koje će se, posebno, odraziti na polju seksualnosti. Trendovi poslednjih decenija prošlog veka doživljavaju svoju punu afirmaciju na početku novog milenijuma i muškarci polako gube svoju, makar i prividnu, poziciju u seksualnom zadovoljenju. Jedna od tih pozicija je i orgazmička sposobnost koja je, ukoliko izuzmemo patološke slučajeve, kod muškog pola evidentna, jasna i nedvosmislena.
Kod žena, međtutim, stvari stoje (ili su, bar do sada, stajale) nešto drugačije. Naime, mnogi istraživači seksualnog ponašanja pokazali su da se procenat doživijenog orgazma kod žene, koje su u punoj snazi za rađanje, u seksualnom odnosu kreće od 20 do, najviše, 40 procenata. Ako se ovome doda i problem definisanja i priznavanja orgazma, jer nije mali broj žena koje nisu uvek sigurne da li su ga imale ili ne (što kod muškarca nije slučaj, pošto je, uobičajeno, on izjednačen sa ejakulacijom), onda slika seksualnog funkcionisanja lepšeg pola nije baš ružičasta. Orgazam i ljubav, večita opsesija, oba pola.
Žene su krenule u ofanzivu
Ali, kao što rekosmo na početku, stvari se menjaju u korist žena, a da li će to, i koliko, pozitivno delovati na suprotni pol, pokazaće vreme. U svakom slučaju, žene su krenule u ofanzivu, ka osvajanju orgazmičkih visina, i to potpomognute sa više strana: psihološke, biološke i, posebno, farmakološke. Ova poslednja je upregla mnoge svetske laboratorije, kako bi proizvela (i prodala) različite preparate za zagarantovano doživljavanje orgazma, pri čemu se uloga muškog partnera svodi, ponekada, na pomoćno sredstvo, a ima slimulatora koji njegovo prisustvo čine i suvišnim. Testosteronske kreme za utrljavanje u kožu (garanruju postizanje orgazma za dvadesetak minuta), flasteri sa istim hormonom koji se stavljaju ispod pazuha, sprejevi na bazi antropomorfina za jačanje seksualnih potencijala tzv. vijagra (samo po nazivu, ne slučajno datom, podseća na pilulu za muškarce), prodaju se u milionskim količinama i usrećuju trgovačke kuće.

Pored ovih veštačkih izazivača seksualnog zadovoljstva, napreduje se u otkrivanju, od prirode datih, posebno Osetljivih mesta u odnosno na ženskom telu, koja bi mogla da imaju potencijal za pružanje zadovoljstva, uključujući i ono najveće, orgazmičko. Sve više je popularnih izdanja koja žensko telo tretiraju kao neiscrpni izvor autoerotskog zadovoljstva, do kojeg se može doći na različite načine: relaksacijom, erotskom masažom (za koju je, na sreću, potreban i partner), posebnim tehnikama disanja i dodirivanja...Mnoge od njih zasnivaju se na drevnim istočnjačkim tradicijama tantre ili taoa, prilagođenim Zapadnom čoveku i nisu bez vrednosti.

Naravno, ni seksolozi nisu sedeli skrštenih ruku. Jedno od njihovih večih otkrića je tzv. G-tačka. Na nju je prvi ukazao Ernst Grofenberg, još 50-tih godina prošlog veka, opisujući je kao osetljivu zonu sačinjenu od zbira žlezda, kanala, krvnih sudova i nervnih završetaka koji okružuju uretru žene. U istraživačkim krugovima poznata je još i kao unutrašnja tačka okidanja ili uretralni sunđer, i mada ideja o G-tački nije nova, još uvek je kontroverzna, pre svega, iz razloga što neke žene mogu da je pronađu dok druge to nisu u stanju.
Gde se nalazi G - tačka?
Većina žena saopštava da se njihova G- tačka nalazi na oko 5 santimetara unutar vagine, a da se može osetiti preko gornjeg prednjeg zida, upravo iza pubične kosti. Figurativno, ako se zamisli časovnik sa klitorisom kao dvanaest sati, G-tačka bi bila negde između jedanaest i jedan. G-tačku je inače teže naći ukoliko žena nije seksualno uzbuđena. Ali, sa rastom uzbuđenja, dolazi do njenog uvećavanja koje ide do veličine novčića, pa i više, tako da izlazi izvan ravni prednjeg zida vagine i tada je moguće da se sasvim jasno napipa. Seksolozi Alen i Dona Brauer smatraju, zato, da se ovo mesto najlakše otkriva neposredno pre i posle orgazma, kada je uvećano i osetljivo na stimulaciju, te se na dodir oseća kao brazda ili blaga oteklina.

Treba imati u vidu da se, ponekada, pri stimulaciji G-tačke može javiti nelagodnost uz potrebu za uriniranjem. Ovo je normalna reakcija i ako do nje dođe, bračni par Brauer preporučuje ublažavanje stimulacionog pritiska, što će učiniti da ovu malu nelagodnost (u trajanju od minut dva) zamene prijatne senzacije.

Još jedna pojava u vezi sa G-tačkom izazvala je pažnju istraživača. Naime, primećeno je da se kod izvesnog broja žena javlja lučenje neke vrste tečnosti u fazi njenog intezivnog stimulisanja, na putu do orgazma. Ova vrsta ženske ejakulacije nije, do sada, razjašnjena od strane seksologa, osim što je utvrđeno da se radi o sasvim specifičnoj tečnosti, koja po svom hemijskom sastavu ne odgovara ni urinu, a ni tečnostima vestibularnih žlezda (čija je funkcija, inače, vlaženje predvorja vagine, bez čega bi penetracija bila bolna a sam seksualan odnos teško izvodijiv).

Koji položaj, pri seksualnom odnosu, pruža najbolju stimulaciju G-tačke? Imajući u vidu njenu lokaciju, logično se izvodi zaključak da uobičajeni odnos licem-u-lice ili, popularno, misionarski položaj pruža vrlo malo mogućnosti da muški polni organ stimuliše ovo osetljivo mesto. Zato se preporučuje da žena bude iznad muškarca, a za one pripadnike jačeg pola kojima ta "podređena" pozicija ne odgovara, najbolja poza je otpozadi, bilo da tada oboje stoje, kleče ili leže.

U prvom slučaju, kada je žena iznad muškarca, ona može da pokreće svoju karlicu i tako usmerava njegov penis prema osetljivim mestima, uključujući i G-tačku. Mana ove poze je u tome što je muškarcu nešto teže da duže vremena održava erekciju jer se, po zakonima fizike, krv spusta naniže i tako povlači iz polnog organa. Kada je muškarac iza žene, tog problema nema. Jedino je potrebno voditi računa da penis tada ulazi u vaginu pod kosim uglom i ne previše duboko, kako bi mogao da stimuliše njen prednji zid a time i oblast gde se nalazi G-tačka.

Do kakvih pretpostavki nas dovode ovi nalazi o G-tački? Do toga, da jedan broj žena, izgleda, može do orgazma da dođe ne samo nadraživanjem klitorisa, već i preciznom stimulacijom vagine. Time se njihova orgazmička sposobnost višestruko uvećava a, već decenijama odbačena teza u seksologiji o postojanju, pored klitorisnog i vaginalnog orgazma, ponovo aktuelizuje.